MIT O PTICI

Ко у раменима осећа земљину тежу
као прикривени бол,
припада потомству оних које су у древним временима
знали за вештину лебдења:
оној потпуно друкчијој врсти наших предака,
не ове који нас достигну крвљу изнутра,
већ неке прозрачне које нас тичу само споља
уснама златним као вечност.
То је тај родослов од којег смо наследили
неизлечиво мучење да мислимо.
Ја у аманет добио зеницу што не сабира
и не одашиље утиске,
него је чуло са искуствима једног сутра.
Једно је: гледати видом, а друго: видјети вид.

Mika Antic